На Дунаву, на десној обали код Сурдука, камера је нашла праве „клифове“, а у далеком плићаку, из балона је објектив ухватио два човека. Иду незнано куд. Гледајући такве фотографије, питамо се куда је то човек кренуо, куда иде. Има у овој књизи филозофије на претек.

..............................................................................................

Почетак Дунава

У СВОЈОЈ ЗРЕЛОЈ ФАЗИ

За Драгољуба Замуровића, лебдећег фото-уметника, Дунав је неисцрпан извор лепоте и изненађујућег живота. Он ће снимити тврђаву код Рама јер је непозната. Он не снима познато. Заласци сунца морају да му буду први пут виђени.
А у праскозорје над Дунавом видео је невероватна и неслућена јата. На Дунаву ће пронаћи сточаре како пребацују стоку на аду ради испаше – краве пливају, само им рогови штрче из воде.
Кад нађе чамце, они ће бити чудно груписани као јата риба.
Непознато тајанство биће откривено у дунавским каналима, по динама с галебовима, а један спруд указаће се као џиновско стопало. Увек је предност добијао призор који није механичка репродукција отрцане стварности, него вуче на лепоту достизану у машти сликара.
Човек Подунавља у центру је мајсторове радозналости. Он снима надничаре који се виде као ситни мрави на бескрајним лејама култивисане равнице. Како је голем посао пред њима, осећамо их као изгубљене паћенике. На некој другој слици изненадиће нас њиве као моћни паралелопипеди.
Ко прелази мост преко Дунава код Бешке добро зна да је то један од најлепших погледа на велику европску реку. Тај поглед је зато неизоставно у овом зборнику.