У Ковиљском риту, где се могу срести „људи који голом руком лове рибе“, око камере је нашло полудивље свиње. Иза Панчева ћемо видети такозвани Тарзанов Тамиш. Тамо људска нога није крочила, а камера овог мајстора јесте.
Код Новог Сада, из балона ће се видети тренинг осмераца који делује гротескно. А недалеко одатле, силина природе коју Дунав собом ваља оствариће игру узастопних бара као неку лепу апстрактну слику. У Голупцу ћемо видети пецароше, а око неког шибљака поглед ће из птичје перспективе сплести стадо оваца као најневероватнији орнамент.
У сам освит јутра видећемо Доњи Милановац, а на заласку сунца Ђердап. Трајанова табла, недоступна с копна, снимљена је из речне матице.
Овај пледоаје о лепоти Дунава откриће нам да је Дунав леп и племенит читавим својим током кроз нашу земљу. Ту је он најзрелији као река и као естетски феномен. Иде кроз шуме, равнице и планине до своје моћне клисуре.

..............................................................................................

Почетак Тисе (Стране 012-013)

ЧУДА ИСПОД ХОРИЗОНТА

Камера нашег маестра у сливу реке Тисе налази чуда скривена испод линије равничарског хоризонта. Око камере милује предео и у њему налази изненађујуће боје и призоре. Одједном као да је црвеним усијањем равница планула: то су невероватна брда паприке крај Новог Кнежевца. Летећа камера, оката птица, налази усред пустошног утабаног пејзажа белу црквицу. То је култна грађевина, пољски храм овдашњег богуугодног становништва, водица. По древном предању она мора да буде усамљена у чистој природи. Дух ће је само тако посећивати. О утаначеним датумима ту ће се скупити читава верска заједница и пустињу ће оплодити сонорна молитва која се уздиже ка небесима.